Strategija ocenjivanja

Zadatak za vežbu je prilično fleksibilan kada je u pitanju izbor tipa šeme za ocenjivanje. To može biti:

1. Nema ocenjivanja: U ovom tipu zadatka predavač uopšte nije zainteresovan kvantitativne procene studenata. Studenti komentarišu rešenja, ali ih ne ocenjuju. Predavač, međutim, može da oceni komentare studenata, ako neko tako želi. Ova ocenjivanja ocena čine osnovu konačnih ocena studenata. Ako predavač ne ocenjuje procene studenata onda vežba nema konačnih ocena.
2. Prikupljeno ocenjivanje: Ovo je podrazumevani tip ocenjivanja. U ovom tipu zadatka ocena svake procene se formira od "elemenata procene". Svaki element treba da pokrije određeni aspekt zadatka. Uobičajeno je da zadatak ima negde između 5 i 15 elemenata za komentarisanje i ocenjivanje, pravi broj zavisi od veličine i složenosti zadatka. Dozvoljeno je postojanje zadatka sa samo jednim elementom i on ima sličnu strategiju ocenjivanja kao i standardan Moodle zadatak.

Elementi imaju sledeće tri osobine:

1. OPIS elementa procene. Ovo bi trebalo da tačno odredi koji aspekt zadatka se procenjuje. Ako je procena kvalitativna od pomoći je da se navedu detalji o tome šta se smatra odličnim, šta prosečnim, a šta slabim.

2. REZULTAT elementa procene. Postoji više unapred određenih skala. Taj niz skala kreće od jednostavnih Da/Ne skala, preko multipoint skala do potpune procentne skale. Svaki element ima svoju sopstvenu skalu koja treba da je izabrana tako da se uklopi u broj mogućih varijacija za taj element. Pritom važi sledeće: skala NE određuje važnost elementa u računanju ukupne ocene, skala od dva boda ima isti "uticaj" kao i skala od 100 bodova ako respektivno elementi imaju istu težinsku vrednost.

3. TEŽINSKA VREDNOST elementa procene. Po pravilu je elementima dodeljena ista važnost kada se računa ukupna ocena zadatka. To se može menjati tako što se važnijim elementima dodeli težinska vrednost veća od jedan, a manje važnim elementima težinska vrednost manja od jedan. Menjanje težinskih vrednosti NE utiče na maksimalnu ocenu, ta vrednost je fiksirana parametrom Maksimalna ocena u procenama učesnika. Težinskim vrednostima može se dodeliti i negativna vrednost, ali je to eksperimentalna osobina.
3. Ocenjivanje greškom: U ovom tipu zadatka rešenja se ocenjuju skupom Da/Ne skala. Ocena je određena "Tabelom ocena" koja daje odnos između broja "grešaka" i predložene ocene. Recimo, zadatak može imati šest bitnih delova koji treba da budu prisutni, Tabela ocena će dati predložene ocene ako su svi prisutni, jedan je odsutan, ako su dva odsutna itd. Pojedinačnim delovima se može dodeliti i faktor težinske vrednosti ako su neki delovi važniji od drugih. Broj "grešaka" je težinska vrednost zbira delova koji nisu prisutni. Podrazumevana vrednost težinske vrednosti za svaki deo je jedan. Tabela ocena će verovatno biti nelinearna, na primer predložene ocene mogu biti 90%, 70%, 50%, 40%, 30%, 20%, 10%, 0%, 0%, 0% za zadatak od 10 delova. Procenjivač može prilagoditi predloženu ocenu za najviše 20% u cilju davanja konačne ocene rešenja..
4. Ocenjivanje pomoću kriterijuma: Ovo je najjednostavniji tip procene za ocenjivanje (iako ne obavezno i najjednostavniji za podešavanje). Rešenja se ocenjuju na osnovu skupa kriterijumskih iskaza. Onaj koji procenjuje bira koja izjava najbolje odgovara rešenju koje procenjuje. Ocena je određena "Tabelom kriterijuma" koja daje predlog ocene za svaki kriterijum. Na primer, za zadatak može biti postavljeno, recimo, pet iskaza kriterijuma i tada oni koji procenjuju moraju da izaberu jednu od pet izjava za svaku od svojih procena. Kao i kod Ocenjivanja greškom, onaj koji procenjuje može prilagoditi predloženu ocenu za najviše 20% da bi dao konačnu ocenu.
5. Rubrika: Slično je kao i ocenjivanje pomoću kriterijuma osim što ovde postoji više različitih skupova kriterijuma. Svaki skup pokriva određenu "Kategoriju" i može imati najviše pet izjava. Skupovima su dodeljene zasebne težinske vrednosti i ocena je težinska vrednost kombinacije bodova iz svakog skupa. U ovom tipu procenjivanja nema opcije prilagođavanja.