Računanje konačne ocene

Tabela prikazana na ekranu pokazuje kako su izračunate konačne ocene za studente. Konačne ocene su težinska vrednost zbira najviše pet komponenti.

1. Ocena predavača za njihovo predato rešenje. Ovo je opciono i koristi se ako predavač zapravo oceni rad studenta. Ako je student predao više od jednog rada onda se koristi "najbolja" ocena. Ovde, najbolje se odnosi na rad koji ima najveću težinsku vrednost kombinacije ocene predavača i ocene učesnika.
2. Prosek ocena učesnika za njihovo predato rešenje. Ponovo, ako je student predao više od jednog rada uzima se onaj sa "najboljom" ocenom. Ocena učesnika može opciono da uključi i ocenu predavača. Ova ocena će biti uključena ako je broj ocena učesnika veoma mali ili se smatra da su ocene učesnika sumnjive da li zbog odstupanja (uglavnom zbog visine) ili zbog toga što nisu pouzdane. Ako je uključena ocena predavača tretira se isto kao i sa ocenom učesnika pri računanju konačne ocene.
3. Odstupanja studenata pri ocenjivanju rada učesnika. Ovo je mera da li je student ocenio rad previsokom ocenom, ili previše niskom ocenom. Ovo nije apsolutna mera s obzirom na to da je bazirana na razlici između ocene studenta i proseka ocena ostalih učesnika za svako predato rešenje koje su ocenili. U opštem slučaju ovoj komponenti NE BI trebalo dati veliku težinsku vrednost.
4. Pouzdanost studenta u ocenjivanju radova učesnika. Ovo je mera koliko dobro se ocene studenata slažu sa prosekom ocena učesnika za radove koje su ocenili. Mera ne uzima u obzir odstupanja studenata i proseke apsolutnih razlika između njihovih ocena i proseka ocena učesnika. U teoriji, ako student daje visoke ocene za dobre radove i niske ocene za slabe radove, njegova pouzdanost će biti visoka. Ako je izražena sumnja da su studenti generalno slabi procenjivači onda bi trebalo u proseke ocena učesnika uključiti i ocene predavača, što bi trebalo da vrednosti pouzdanosti učini smislenijim.
5. Prosečna ocena studentskih procena koju daje predavač. Ovo uključuje i uvodne procene koje su uradili studenti na primerima i sva ocenjivanja koja je predavač uradio na procenama nastalim u toku faze ocenjivanja od strane učesnika. U opštem slučaju ova komponenta je verovatno važnija i od Komponente odstupanja i od Komponente pouzdanosti i prema tome, ako je dostupna, trebalo bi joj dodeliti veću težinsku vrednost.

Ovih pet komponenti može biti težinski vrednovano kako se smatra prikladnim za zadatak. Na primer, ocena predavača može biti težinski vrednovana veoma jako ako se u zadatku deo ocenjivanja od strane učesnika smatra veoma malim delom zadatka. Druga mogućnost, ako predavač jedino ocenjuje samo nekoliko podnesaka ove ocene mogu biti ignorisane tako što im se dodeli za težinsku vrednost nula. Ako je zadatak u potpunosti na studentima kao prosuđivačima i obezbeđivačima povratnih informacija, onda prve dve komponente mogu biti postavljene na nulu (ili vrlo malu vrednost) i sposobnosti studenata u ocenjivanju će odrediti konačne ocene.

Zapamtite da se ovaj ekran koristi sa iteracijama i konačne ocene nisu dostupne studentima sve do završne faze zadatka. Kada je predavač zadovoljan konačnim ocenama i njihovim težinskim vrednostima, onda one mogu biti dostupne studentima.